Da bi na adekvatan način mlađa deca savladala matematiku i bila pripremljena na složeniju matematiku u osnovnoj školi potrebno je deci omoguciti da uče i istražuju aktivno u sredini koja je bezbedna i podsticajna za njihov uzrast. To znači da vec male bebe mogu da usvajaju neke matematičke pojmove kao npr. blizu-daleko, iza-ispred, veliko-malo, prepoznavanje osnovnih oblika i baratanjem predmetima. Igre kockama, brojanje i sortiranje (razvrstavanje i uređivanje) predmeta po njihovim osobinama je dostupno i deci interesantno. To su sve matematičke aktivnosti koje detetu pomažu da savlada važne osnove matematike. Za stariju preškolsku decu društvene igre i problemske situacije koje ih podstiču da misle kako bi ih rešili su najbolja vežba za formalnu matematiku koja decu čeka kad pođu u školu.
Razvijanje predmatematičkih veština se prirodno događa u okruženju koje je obogaćeno konkretnim, manipulativnim materijalima kao što su igračke, igre i drugi didaktički materijal u školi i kod kuće. Ako je reč o deci uzrasta 3-6 godina redovne diskusije na temu igara su veoma korisne. U njima uče da razmišljaju, planiraju, postavljaju pitanja i procenjiuju odgovore. Razmišljanje je srž učenja matematike.
Društvene igre koje zahtevaju da dete vežba svoje matematičke sposobnosti su mnogobrojne, navešcemo samo neke:
- didaktička igra Master Mind (odlično sredstvo za razvijanje veštine prepoznavanja obrazaca i deduktivnog mišljenja u dece)
- igre s kartama (prepoznavanje obrazaca, aritmetičke činjenice)
- domine (vizualno grupisanje, prepoznavanje obrazaca, aritmetičke radnje)
- bingo (prepoznavanje brojeva)
- potapanje brodova (logičko razmišljanje, prostorna orijentacija)
- monopol (praćenje sleda pravila, prostorna orijentacija, računske radnje, planiranje)
Učenje u ranom detinjstvu sadrži skoro u potpunosti ‘aktivno učenje’. To znači ucenje se najčesce odvija kroz igru. Igre trebaju posredno ili neposredno da razvijaju predmatematičke veštine.
Zašto je važna matematika? Zato što ona u suštini predstavlja rešavanje problema. 2007. godine obavljeno je naučno istraživanje (Dankin i os., 2007), a u velikoj kanadskoj studiji 2010. godine potvrđeno da su rane matematičke sposobnosti jači predikatori opšteg akademskog uspeha nego bilo koje čitanje ili socijalno-emocionalne veštine pri polasku u skolu.
